Punjenje baterija
Ako govorimo o punjenju baterija, tu se trebate držati protokola jer svaka baterija ima konačan broj ciklusa. Ako punite na osnovu potrebe umesto da se pridržavate rasporeda, potencijalno možete skratiti životni vek baterije.
Pravilno punjenje:
Opšte pravilo je da se baterija napuni nakon osmočasovne smene ili kada je ispražnjena više od 30%. Ako punite prečesto, kada nije ispražnjena više od 30%, smanjićete vreme rada same baterije odnosno njen životni vek. Ako je moguće, pustite da se baterija viljuškara potpuno napuni kada počnete da je punite. Prekid ciklusa punjenja takođe može biti štetan za dugovečnost baterije. Obavezno do kraja napunite bateriju jednom svakog dana.
Temperatura punjenja:
Vodite računa o temperaturi baterije prilikom punjenja. Prekomerna toplota će skratiti vek baterije za polovinu. Držite bateriju viljuškara što je moguće bliže 25C. A punjenje hladne baterije oko 15C ili manje, zahteva dodatno vreme, kao i temperaturnu kompenzaciju na punjaču baterije da bi se postigao odgovarajući napon punjenja.
Adekvatna ventilacija:
Uverite se da je prostor gde se pune baterije dobro provetren kako bi se sprečilo nakupljanje opasnih gasova kao što je vodonik. Gasovi koji nastaju tokom procesa punjenja su zapaljivi. Vodonik sa kiseonikom u zapreminskom odnosu 2:1 gradi eksplozivnu smešu koja se naziva praskavi gas. Zato je jako bitno ne pristupati bateriji sa plamenom ili nekim drugim izvorom paljenja. Isto tako uvek je potrebna zaštitna oprema (štitnik za oči, maska, rukavice…) tokom punjenja baterije ili kod procesa održavanja.
Zaštita od prekomernog punjenja:
Koristite punjače posebno dizajnirane za trakcione baterije i uverite se da su pravilno konfigurisani da biste sprečili prekomerno punjenje.
Prekomerno pražnjenje baterija:
Opšte pravilo je da ne bi trebalo dozvoliti da se olovne baterije isprazne više od 80%. Pražnjenje ispod 20% preostalog kapaciteta je poznato kao duboko pražnjenje i može oštetiti samu bateriju, kao i električne komponente viljuškara.
Ne dozvolite da ispražnjena baterija stoji predugo – ne više od jednog dana. Na taj način povećavate verovatnoću da će se razviti tvrda sulfatizacija što će smanjiti vreme rada i životni vek baterije.
Gustina elektrolita i sulfatizacija:
Hemiju olovne baterije je najlakše objasniti kroz promenu gustine elektrolita. Gustina elektrolita je takođe najpouzdaniji parametar za određivanje količine energije u bateriji.
Elektrolit je mešavina destilovane vode i sumporne kiseline, a gustina elektrolita je odnos sumporne kiseline i destilovane vode u elektrolitu.
Ako spolja ne delujemo na gustinu elektrolita, onda se gustina elektrolita menja u zavisnosti od količine napunjenosti baterije. Sa potpuno napunjenom baterijom gustina je 1,285g/cm3, dok je sa praznom baterijom gustina 1,150g/cm3 (na +20C). To znači da se udeo sumporne kiseline (H2SO4) u elektrolitu menja u zavisnosti od napunjenosti baterije.
Merenje gustine elektrolita se vrlo jednostavno vrši bometrom ili refraktometrom.
Prilikom pražnjenja baterije, sumporna kiselina iz elektrolita sa olovom sa elektroda formira molekule olovnog sulfata (PbSO4), koji se pojavljuje kao sloj kristala na elektrodama. Tada imamo nedostatak sumporne kiseline u elektrolitu, što se manifestuje smanjenjem gustine.
Formiranje sloja olovnog sulfata na elektrodama naziva se primarna ili dnevna sulfatizacija. Tokom punjenja, molekul PbSO4 se raspada na SO4 grupu, odnosno kiselinski ostatak i olovo (Pb). Ovaj proces se naziva primarna desulfatizacija. Kiselinski ostatak se vezuje za 2 atoma vodonika i ponovo formira molekul sumporne kiseline (H2SO4), a beleži se povećanje gustine elektrolita. Atom olova iz molekula olovnog sulfata pada u taložnik i formira tzv. smeđi mulj ili provodljivi ostatak na dnu baterije.
Dakle, možemo zaključiti da je sulfatizacija prirodan proces, koji se poništava sledećim punjenjem baterije. Izuzev kada ispražnjena baterija stoji predugo, tada pribegavamo drugim merama desulfatizacije.